Манастир, са црквом светог Николе, је највероватније подигнут у 15.веку и сматра се да је задужбина неког монаха, због чега се убраја међу најстарије монашке задужбине тзв. Моравске Србије (држава Хребељановића и Бранковића). Током осме деценије 20. Века, од 1972. До 1979. Године, манастирски комплекс је у целини археолошки истражен, а пронађени остаци су конзервирани.
Рушевине манастира Намасије се данас налазе под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја, у склопу заштићене споменичке целине Петрушка област.

АРХИТЕКТУРА

Манастирска црква, посвећена светом Николи, је грађевина триконхолне основе са правоугаоним нартексом и апсидама, које су споља тростране, а изнутра полукружне. Камена крстионица је направљена у североисточном делу наоса, док је на јужној страни нартекса, у 16. Веку, дозидан параклис. Димензије цркве су 13.4м x 7,6м, са дебелим зидовима од 80цм, док су димензије параклиса 5,3 x 2,6м, са 50цм дебелим зидовима. Зидови цркве су данас сачувани до висине од 1м, а они у параклису до 1,3 метра висине.
За зидање цркве, коришћен је ломљени камен у кречном малтеру, уз који се јављају речни облуци, црвене боје. Кров је био покривен ћерамидом, док су црквени патос сачињавале плоче од пешчара.
У унутрашњости цркве, пронађени су фрагменти фресака. Остаци фигуре једног свеца се налазе у олтарској апсиди, док се бели фриз са палметама на црвеној подлози, датиран у XVI век, налази у параклису.